Григорианскяй ковгярькссь
Календарь | |||
---|---|---|---|
Данные о календаре | |||
Тип календаря |
|||
Вставка високосов |
97/400 | ||
| |||
Список календарей: | |||
Армелина · Армянские: древнеармянский, христианский · Ассирийский · Ацтекский · Бахаи · Бенгальский · Буддийский · Вавилонский · Византийский · Восточнославянский · Вьетнамский · Гильбурда · Григорианский · Грузинский · Дариский · Древнегреческий · Древнеегипетский · Древнеперсидский · Древнеславянский · Еврейский · Зороастрийский · Индийские: древнеиндийский, единый · Инки · Иранский · Ирландский · Исламский · Кельтский · Киргизский · Китайский · Конта · Коптский · Малайский · Майя · Масонский · Миньго · Мьянманский· Непальский · Новоюлианский · Пролептический: юлианский, григорианский · Римский · Румийский · Рунический · Симметричный · Советский · Стабильный · Тамильский · Тайские: лунный, солнечный · Тибетский · Трёхсезонный · Тувинский · Туркменский · Французский · Хакасский · Ханаанейский · Хараппский · Чучхе · Шведский · Шумерский · Эфиопский · Юлианский · Яванский · Японский |
Григориа́нскяй ковгярькссь — пингть лувоманцты ладяфкс, кона нежетькшни Модать циклическяйста шарондоманц коряс Шить перьфке. Кизоть кувалмонц эса сявф-ладяф 365,2425 суткат; эсонза 97 високоснай кизода 400 киза|кизонь видеса[1].
Васенцеда григорианскяй ковгярькссь улсь сувафтф-ладяф сувафтф римскяй папать вельде Григорийть XIII католическяй масторхнень эса 15-це октябрьста 1582 кизоськизоня сядонгольденнеть юлианскяйть: шуваланяда меле моли шить мельге 4 октябрьста арась пяденцясь 15 -це октябрьста. Григорианскяй ковгярькссь нолдаф тевс сембе мастор лангса сяда ламоц пяльксснон эса[2]. Литератураса ттевс нолдаф — «од стиль» лемсь.
Григорианскяй ковгярьксть ладяфксоц
Григорианскяй ковгярьксть эса кизоть кувалмоса лувондови 365,2425 сутка. Аф високоснай кизоса — 365 сутка, високоснайть — 366.
Високоснай кизотнень явомасна ладяф тяфта:
- кизось, кона явови 400-ть коряс, — високоснай;
- лия кизотне, конат явовихть 100-ть коряс, — аф високоснай;
- лия кизотне, конат явовихть, 4-ва, — високоснайхть;
- лядыкс кизотне — аф високоснайхть.
Тяфта, 1600-це и 2000-це кизотне ульсть високоснайхть, а 1700, 1800 и 1900 кизотне високоснайхнень ёткс исть сувафтов. 2100-це кизось тожа аф кармай високоснай.
Аф оцю ёшмось фкя суткань лувксса григорианскяй ковгярьксса кочкави 10 тёжятть кизонь ётазь (юлианскяйть — 128 кизонь ётазь). Сидеста васьфневи лувкссь, кона вяти 3 тёжятть кизонди, эрси, кда аф кирдемс мяльса сянь, што пингонь ётазь полафты суткань лувкссь тропическяй кизоня и, тяда башка, полафты кизоть пингонзон кувалмоснон ёткса [3][4][5].Григорианскяй ковгярьксса кизось может ушедовомс недялянь сисем шитнень эзда любовай шиста. Марса лувозь кизоньберьф лисенди 2 × 7 = 14 ковгярьксонь вариант.
Кофне
Григорианскяй ковгярьксть коряс, кизось явондови 12 ковга, эрь ковть эса лувондови 28-ста сявомок 31 ши:
№ | Ковсь | Шитнень лувкссна |
---|---|---|
1 | Январь | 31 |
2 | Февраль | 28 (29 — високоснай кизось) |
3 | Март | 31 |
4 | Апрель | 30 |
5 | Май | 31 |
6 | Июнь | 30 |
7 | Июль | 31 |
8 | Август | 31 |
9 | Сентябрь | 30 |
10 | Октябрь | 31 |
11 | Ноябрь | 30 |
12 | Декабрь | 31 |
Ковса шитнень лувксснон мяляфтоманкса ладяфкссь[петнемс | Петнемс лисьмапрянц]
Эрь ковса уликс шитнень лувксснон мяляфтоманкса ули ладяфкс — «сурболданянь ладяфкс». Кда инголет ладямс курмоштаф мокшендатнень копорь ширде, «полданятнень» и синь ётковаст лотконятнень коряс ули кода шарьхкодемс, мзяра шида (31 или 30 кармай тя или тона ковса февральда башка). Тянкса лувкссь эряви ушедомс январь ковть эзда, лувомок полданятнень и лотконятнень лувксснон. Январти ладяма васенце полданясь (кувака ковсь — 31 ши), февральти — кафта полданятнень ёткса лотконясь (нюрьхкяня ковсь), мартти — полданясь, и ст.тов. Мельцек моли кафта кувака кофне — июльсь и августсь — повихть омбоце кядьса ащи полданять видеса (мокшендатнень ёткссна аф сявондеви лувксонди). Ули тага тяфтама ладяфкс «Ап-юн-сен-но». тя валть слогонза няфтихть ковть лемонц лангс, конатнень эса 30 ши; февральть эса,28 или 29 ши; лядыкс 7 кофнень эса 31 ши. Тя ладяфкссь пяк лока, сяс мес аф эряви «лувондомс» сурболданятне".
Ковфнень шиснон лувксснон мяляфтоманкса ули англоязычнай школьнай валфеляфкс: Thirty days have September, April, June and November. Тякось жа немецонь кяльса: Dreißig Tage hat September, April, Juni und November.
Ушетксоц
Григорианскяй ковгярьксти ётамась[петнемс | Петнемс лисьмапрянц]
Григорианскяй ковгярькссь сяда маласькофты тропическяй кизоти. Од ковгярьксти ётамань туфталкс арась валомня шири тумась юлианскяй ковгярьксть эзда тундань фкя лацонь шить, конань коряс шарьхкотькшневоль Очижись, и аф фкя лаца ащемась очижинь полнолуниятнень астрономическяйхнень мархта. 325 кизоть коряс, мзярда ульсь Васенце Никейскяй соборсь, кона и сотозе Очижить улеманц 21-це мартти[6], тундань шить и веть фкя лацонь кувалмосна (равноденствиясЬ) ушеткшнесь 10 шида инголе (ёшмоть коряс Юлианскяй ковгярькссь), ся пингть, мзярда пасхалиясь арьси, што тя шись сашендови 21-це мартста. Тяфтама шаштомась ульсь няйф нинге омбоце тёжянь кизоть ушетксса, и эвондась эрявиксши ковгярьксть петемаса, сяс мес аф видеста лувф Очижинь шись вятнесь Оцю постть коламанцты, а тя лувондовсь оцю пежекс. Тридентскяй соборсь (1545—1563) мярьгсь инь оцюняти тиемс эрявикс полафткст[7].
Григорий XIII-да инголе теварьсефксть тяряфнесть тиемс Павел III и Пий IV, но сатфкст теесть исть сатов. Реформань анокламать Григорий XIII-ть мярьгоманц коряс тиендезе римскяй астрономсь Алоизий Лилиус, а сонь куломдонза меле (1576) — Христофор Клавиус. Синь полафткссна ульсть сёрматфт папскяй булласа, коза кяденц путозе Великай понтификсь Мондрагона вилласа и лемтьфоль васенце кить корява Inter gravissimas («Среди важнейших»)[8].
Григорианскяй ковгярьксти ётаманкса мельганза лиссть тяфтама полафткст:
- од ковгярькссь васенце шинякиге 10 шида шашфтозе и петезень лисьф эльбятькснень;
- од ковгярьксса нолдавсь тевс сяда видексонь ладяфкссь високоснай кизось — кизось високоснай, эсонза 366 ши, кда:
- моли кизось явови 400 (1600, 2000, 2400) лангс;
- лия кизотне — кизось явови 4-ва и аф явови 100 (… 1892, 1896, 1904, 1908 …);
- цебярьгофтовсь лувкссь христианскяй Очижить шинц ладяманц коряс[9].
[[Няйф:Calendars world map.svg|thumb|250px|Официально используемые календари в различных странах мира. (В религиозной сфере могут быть приняты другие календари) Юлианскяй и григорианскяй ковгярькснень ёткса аф фкакс шись касы колма суткада эрь 400 кизонь ётазь. 1582-це кизонь календарнай реформась вишкоптезень мяльс аф туф тефнень коряс каршек молематнень. Пцтай сембе университеттне Западнай Европаса арасть каршек, мес григорианскяй ковгярькссь ладяф аф юлианскяй ковгярьксть лаца. Сембода пяк каршек ащесь сиретне Парижскяй и Венскяй университет-тне. Ламоц ученайхне ащесть каршек тя теварьсефксти. Григорий XIII-ти савсь гразямс панемаса церькавста, кда аф кармайхть тянь мархта улема фкя мяльса[10].
Мастор лангса странатнень григорианскяй ковгярьксть коряс ётамасна[петнемс | Петнемс лисьмапрянц]
Эрь кона масторса григорианскяй ковгярьксти ётамась ульсь аф фкя пингть[11]:
Ётамань кизотне[петнемс | Петнемс лисьмапрянц]
1582-це кизоня григорианскяй коряс ётась Испания-сь, Португалия-сь (кода Испаниянь провинция), Италия, Речь Посполитая (Великое княжество Литовское и Польша), Франция, {{Нет АИ 2 Лотарингия|08|02|2019}}.
1583-це кизоть пес теест поладсть Голландиясь, Бельгиясь, Брабант (герцогствась), Фландрия (историческяй аймаксь), Льеж, Аугсбург, Трир, Бавария, Зальцбург, Регенсбург, Австрии и Тирольть пялькссна. Кой-коса лиссь пцтай рахамань лаца. Тяфта, Бельгияса и Голландияса 1583 кизонь 1-це январсь ушедсь 1582-це кизонь 21-це декабрьда меле и сембе ломаттне ся кизоня лядсть Роштувафтома[12].
1584-це кизоня григорианскяй ковгярьксть коряс ушедсь эряма Австриясь, Швейцариясь (кантоны Люцерн, Ури, Швиц, Цуг, Фрайбург, Золотурн), Силезия, Вестфалия и Испанскяй колониятне Америкаса. XVI-це векста григорианскяй ковгярьксть прьняндазе Швейцариять католическяй пяльксоц, протестантскяй кантонтне ётасть 1753-це кизоня, а мекольцекс, Граубюнденца, — 1811-це кизоня [источник не указан 4650 дней]К:Рувики:Нет источников с сентябрьста 2012Q669102Григорианскяй ковгярькссьQ210953Григорианскяй ковгярькссьQ9337488Григорианскяй ковгярькссьК:Рувики:Статьи с утверждениями без источников более 14 дней.
Кой-коса григорианскяй ковгярькстиь ётамась вятнесь тюрематненди. Мзярда польскяй корольсь Стефан Баторий сувафтозе Рига-са од ковгярьксть 1584-це кизоня, тостоконь купецне кеподсть жалф, мес синь койсост 10 шида вельф ётамась калафнесыне сембе мишендемань тев вятемаснон. Тюрихне калафтозь рижскяй церкавть и шавсть аф фкя азорондай ломань. Синь сяськомасна удалась «календарными беспорядками» аньцек кизонда 1589-це кизоня [13].
Швецияса лоткафнезь високоснай шитнень 1700-це кизоста 1740-це кизоти. 1700-це кизоня ёрдафоль васенце високоснай шись. Сяльде ушедсь война. И ётафтомать колга юкстасть. Странась эрясь эсь шведонь ковгярьксснон коряс. 1711-це кизоня Карл XII мрдась сире стильти и февраль ковти поладсть тага 2 шит. Сяс Швецияса ульсь 30 февральсь. Аньцек 1753-це кизоня сувафтфоль од стильсь. И 17 февраля ушедсь 1 марта[источник не указан 4650 дней]К:Рувики:Нет источников с сентябрьста 2012Q669102Григорианскяй ковгярькссьQ210953Григорианскяй ковгярькссьQ9337488Григорианскяй ковгярькссьК:Рувики:Статьи с утверждениями без источников более 14 дней.
1872-це кизоня григорианскяй ковгярьксть прьняндазе Япония-сь.
Кореясь григорианскяй ковгярьксть коряс 1-це январьста 1896-це кизоня [источник не указан 3376 дней]К:Рувики:Нет источников с февральста 2016Q669102Григорианскяй ковгярькссьQ210953Григорианскяй ковгярькссьQ9337488Григорианскяй ковгярькссьК:Рувики:Статьи с утверждениями без источников более 14 дней Ю Кил-чун-онь вельде[14].
Прьняндаф ковгярьксть коряс кофне мольсть фкя-фкянь мельге, но 1895—1897-це кизотнень пингста кофнень фкя-фкянь мельге молемасна вятевсь ингольденнесь Чосононь динаситянц васенце кизонь азорондаманц коряс, конань коряс 1896-це кизось григорианскяй ковгярьксстось мольсь 1392-це кизоть вастс Чосон[15]. 1897 и 1910-це кизотнень ёткса и 1948-ста сявомок 1962-це кизоти самс нолневсь тевс корейскяй ковгярьксть пингонц лувксонц ушедомац. 1945-це кизоста 1961-це кизоти самс Южнай Кореяса григорианскяй ковгярькссь шовордафоль государства Кочосон масторть кизонь лувкснень ушедомаснон коряс 2333-це кизось минь эраньконь ушедомдонза инголе (ушетксоц сявондеви кизода инголе[что?]). Тяфта, тя кизотне Данги луксонь коряс(단기) мольфтевсть 4278-це кизоста 4294 кизоти. Севернай Кореяса 1997-це кизонь 8-це июльста сявомок ушетф «чучхе лувкссь», ушетксокс конанди ащи 1912-це кизось — Ким Ир Сенонь шачема кизоц.
Китайскяй Республикась официальна прьняндазе григорианскяй ковгярьксть эсь прянь лемдеманц пингста 1912-це кизонь 1-це январьста.
Россияса григорианскяй ковгярькссь ульсь сувафтф-ладяф декретом Совнаркомонь 26 января 1918 кизоня. Сибирскяй азоронлдайхне од стильть сувафтозь 1918 кизонь 31-це августста, и мярьгсть лувомс 1918-це кизонь 1-це октябрть 1 лувомс 1918-це кизонь 14-це октябрькс[16]. Россииять лямбе ширец 1919—1920 мольфьезь эряфть сире стильть коряс большевикснень азорондамаснон самс.
Тяфта, ламоц масторхне, сяконь лувксса и Россияса, 1900-це кизоня ульсь 29 февраля, сяконь пингть ламоц странатнень эса тя шись ашель.
Сембода мекольцекс григорианскяй ковгярьксть коряс ушедсь эряма Греция-сь 1923-це кизоня, Турция-сь 1926-це кизоня и Египет-сь 1928-це кизоня[17].
Лия арабскяй масторхне эрь шинь эряфса тяфта жа ётасть григорианскяй ковгярьксть коряс, мекольцесь ульсь Саудовскяй Аравиясь (2016)[18].
Тячити самс григорианскяй ковгярьксти изь ёта Эфиопия-сь (тоса нолдаф тевс эфиопскяй ковгярькссь)[17]Иран-ць и Афганистан-ць (иранскяй ковгярькссь), Непал (непальскяй ковгярькссь).
Серцек вятевихть григорианскяй и национальнай ковгярьксне: Израиль-са (еврейский календарь), Индия-са (Единый национальный календарь Индии), Бангладеш-са (бенгальский календарь).
Таиланд-са сувафтф шить коряс тайскяй ковгярькссь, кона ладяф григорианскяй ковгярьксть лаца, но кизотне ушедыхть лувовома эсь лацост.
1923-це кизоста ушедомок ламоц церькафне], Рузонь церькавда башка, Иерусалимскяй, Грузинскяй, Сербскяй и Афон-онь, прьняндазе григорианскяй ковгярьксти мала новоюлианскяй ковгярькссь, кона моли фкя лаца 2800-це кизоти самс. Сон сувафтозе Тихон (Патриарх Московский)|патриархсь Тихонць Рузонь православнай церькавса 1923-це кизоня 15-це октябрьста. Сембе сяка, хоть и прьняндафоль, лиссть аф фкя мяльса ащемат тя кизефксть коряс, сяс 8-це ноябрьста Тихон патриархсь мярьгсь «сембе вастова церькафнень эса од стилень сувафтомать мзярс лоткафтомс». Тятфа, од стильсь мольсь РПЦ-са аньцек 24 ши.
1948-це кизоня Православнай церькафнень Москувонь пуромкссост Очижи-ть сашендоманц ладямс васьфнемс юлианскяй ковгярьксть коряс.
Финляндскяй православнай церькавсь васьфнесы очижить григорианскяй ковгярьксть коряс.
Лятфтамат
- ↑ Климишин, 1990, с. 97.
- ↑ Introduction to Calendars. United States Naval Observatory. (англ.) (19 декабрьста 2011). Дата обращения: 10 сентябрьста 2016.
- ↑ Cassidy S. Error in statement of tropical year. Архивная копия от 28 январьста 2022 на Wayback Machine(анг.)
- ↑ Красильников Ю. Солнце, Луна, древние праздники и новомодные теории. Архивная копия от 10 январьста 2017 на Wayback Machine
- ↑ Городецкий М. Л. К вопросу о точности григорианского календаря и лунного цикла // Историко-астрономические исследования, Вып. XXXV. —М.: Физматлит, 2010, C. 289—293.
- ↑ Климишин, 1990, с. 300.
- ↑ Паннекук А. Реформа календаря // История астрономии. — Наука, 1966. — С. 233, 236—237. — 592 с.
- ↑ Inter Gravissimas Архивная копия от 13 февральста 2006 на Wayback MachineШаблон:La iconШаблон:Fr icon(анг.)
- ↑ Нестеренко Ю. В. Диофантовы приближения, церковные календари и пасхалия // Историко-астрономические исследования, Вып. XXXV. — М.: Физматлит, 2010, C. 215—288.
- ↑ Климишин, 1990, с. 304.
- ↑ Климишин, 1990, с. 455.
- ↑ Календарь // Православная энциклопедия Архивная копия от 22 январьста 2022 на Wayback Machine
- ↑ Всемирная история. Т. 11, С. 100—101. Минск: Литература, 1997.
- ↑ Peter H. Lee, ed., Sourcebook of Korean Civilization: Vol. 2: From the seventeenth century to the Modern Period, page 341.
- ↑ Peter H. Lee, ed., Sourcebook of Korean Civilization: Vol. 2: From the seventeenth century to the Modern Period, page 382 and page 520, note 13.
- ↑ Настольный календарь на 1919 год. — Томск, Министерство народного просвещения, 1919. — С. 3.
- ↑ 1 2 Крис Тёрни. Изменчивый календарь // Кости, скалы и звезды. Наука о том, когда что произошло = Bones, Rocks and Stars: The Science of When Things Happened. — Альпина нон-фикшн. — 240 p. — 3000 экз. — ISBN 978-5-91671-087-8, ISBN 978-0-230-55194-7. Архивная копия от 5 мартста 2016 на Wayback Machine
- ↑ Saudi Arabia adopts the Gregorian calendar . Дата обращения: 12 сентябрьста 2018. Архивировано 14 октябрьста 2017 года.
Литература
- Календарь // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
- Селешников С. И. История календаря и хронология. — М.: Наука. Гл. ред. физ.-мат. лит., 1970. — 224 с. — 11 000 экз.
- Буткевич А. В., Зеликсон М. С. при редакционном участии И. А. Климишина. Вечные календари. — Изд. 2. — М.: Наука. Гл. ред. физ.-мат. лит., 1984. — 208 с. — 150 000 экз.
- Володомонов Н. В. Шаблон:Первое слово/mode/1up Календарь: прошлое, настоящее, будущее. — Изд. 2. — М.: Наука. Гл. ред. физ.-мат. лит., 1987. — 80 с. — 310 000 экз.
- Хренов Л. С., Голуб И. Я. Время и календарь. — Изд. 2. — М.: Наука. Гл. ред. физ.-мат. лит., 1989. — 128 с. — 250 000 экз. — ISBN 5-02-014072-4.
- Климишин И. А. Календарь и хронология. — Изд. 3. — М.: Наука. Гл. ред. физ.-мат. лит., 1990. — С. 98—105, 300—312. — 478 с. — 105 000 экз. — ISBN 5-02-014354-5.
- Шаблон:Книга:Нить времён
- Kalender. Historischer Lexikon der Schweiz(нем.).
- Barsoum, Ignatius A. (2003). The Scattered Pearls. Piscataway: Georgias Press.
- Blackburn, B. & Holford-Strevens, L. (2003). The Oxford Companion to the Year: An exploration of calendar customs and time-reckoning, Oxford University Press.
- Blegen, Carl W. (n.d.). «An Odd Christmas». Posted with an introduction by Natalia Vogeikoff-Brogan on 25 December 2013. From the Archivist’s Notebook retrieved 1 April 2018.
- Borkowski, K. M., (1991). «The tropical calendar and solar year», J. Royal Astronomical Soc. of Canada 85(3): 121—130.
- Carabias Torres, A. M. (2012). Salamanca y la medida del tiempo. Salamanca: Ediciones Universidad de Salamanca.
- Coyne, G. V., Hoskin, M. A., Pedersen, O. (Eds.) (1983). Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary, 1582—1982. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Vatican Observatory (Pontificia Academia Scientarum, Specola Vaticana).
- Meeus, J. & Savoie, D. (1992). The history of the tropical year. Journal of the British Astronomical Association, 102(1): 40—42.
- Morrison, L. V. & Stephenson, F. R. (2004). Historical values of the Earth’s clock error ΔT and the calculation of eclipses. Journal for the History of Astronomy Vol. 35, Part 3, No. 120, pp. 327—336.
- Moyer, Gordon (May 1982). «The Gregorian Calendar». Scientific American, pp. 144—152.
- Moyer, Gordon (1983). «Aloisius Lilius and the Compendium Novae Rationis Restituendi Kalendarium». In Coyne, Hoskin, Pedersen (1983), pp. 171—188.
- Pattie, T.S. (1976) «An unexpected effect of the change in calendar in 1752». British Library Journal.
- Pedersen, O. (1983). «The Ecclesiastical Calendar and the Life of the Church». In Coyne, Hoskin, Pedersen (eds), Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano, pp. 17—74.
- Richards, E. G. (1998). Mapping Time: The Calendar and its History. Oxford U. Press.
- Seidelmann, P. K. (Ed.) (1992). Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac. Sausalito, CA: University Science Books.
- Swerdlow, N. M. (1986). The Length of the Year in the Original Proposal for the Gregorian Calendar. Journal for the History of Astronomy Vol. 17, No. 49, pp. 109—118.
- Walker, G. W. «Easter Intervals». Popular Astronomy June 1945, Vol. 53, pp. 162—178, 218—232.
- Ziggelaar, A. (1983). «The Papal Bull of 1582 Promulgating a Reform of the Calendar». In Coyne, Hoskin, Pedersen (eds), Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano, pp. 201—239.