Лэся Украинка
Лэся Украинка | |
---|---|
укр.: Леся Українка | |
![]() | |
Шачема лемсь | Ларыса Косач |
Шачсь | 13 (25) февральста 1871[1] |
Шачема вастсь | |
Кулось | 1 августста 1913[2][3][…] (42 кизоц) |
Кулома вастсь | |
Масторсь | |
Покодемань тиендемац | сёрмадысь, валморайсь, фольклористсь |
Аляц | Пётр Антонович Косач[d] |
Тядяц | Ольга Петровна Косач[d] |
мирдец | Квитка, Климент Васильевич[d] |
Автографсь |
![]() |
![]() | |
![]() |
Лэся Украинка (укр.: Леся Українка, афкукс лемоц: Ларыса Косач; шач. 13 (25) февральста 1871 — кул. 1 августста 1913) — украинонь сёрмадысь, валморайсь, фольклористсь ди ётафтысь[4][5][6][7][8].
Покаманза
- «Валда-сенем розасна» (укр.: Блакитна троянда, 1896)
- «Сёксень ёфкс» (укр.: Осіння казка, 1905)
- «Кассандра» (укр.: Кассандра, 1907)
- «Баярава» (укр.: Бояриня, 1910)
- «Руфинсь ди Присциллась» (укр.: Руфін і Прісцілла, 1910)
- «Кевонь азорсь» (укр.: Камінний господар, 1911)
- «Вирень морась» (укр.: Лісова пісня, 1911)
- «Адвокатсь Мартиансь» (укр.: Адвокат Мартіан, 1911)
- «Оргиясь» (укр.: Оргія, 1913)
Кяльвалсь
- Микола Зеров. Леся Українка: критично-біографічний нарис. Книгоспілка. — Київ, 1924. (укр.)
- Ліна Костенко. Леся Українка. Молодь. — Київ, – 445 с. (укр.)
- Кулінська Л. Поетика Лесі Українки. — Київ, 1967. (укр.)
- Кулінська Л. Проза Лесі Українки. — Київ, 1976. (укр.)
- Музичка А. Леся Українка, її життя, гром. діяльність і поетична творчість. — Одеса, 1925. (укр.)
- Одарченко П. Леся Українка і М. П. Драгоманов. — Нью-Йорк, 1954. (укр.)
- Драй-Хмара М. Леся Українка. Життя і творчість. — Київ, 1926. (укр.)
- Журавська І. Леся Українка та зарубіжні літератури. — Київ, 1963. (укр.)
- Іван Франко. Леся Українка. ЛНВ, т. III, кн. 7. — Львів, 1898.(укр.)
- Н. Є. Фоміна, ed. (2010). Леся Українка. Харків: Фоліо. p. 126. (укр.)
- Гліб Лазаревський (1943). Молодість Лесі Українки (PDF). Вінніпег: Український Голос. p. 61. (укр.)
- Григорій Аврахов. (1964). Художня майстерність Лесі Українки. Київ: Радянська школа. (укр.)
- Агеєва В. Поетеса зламу тисячоліть. Творчість Лесі Українки в постмодерній інтерпретації. — Київ, 2001. (укр.)
- Костенко Л. Леся Українка. — Київ, 1971. (укр.)
- Кулінська Л. Поетика Лесі Українки. — Київ, 1967. (укр.)
- Кулінська Л. Проза Лесі Українки. — Київ, 1976. (укр.)
- Бабишкін О. і Курашова В. Леся Українка. Життя і творчість. — Київ, 1955. (укр.)
- Бабишкін О. Драматургія Лесі Українки. — Київ, 1963. (укр.)
- Вишневська Н. Лірика Лесі Українки. Текстологічне дослідження. — Київ, 1976. (укр.)
- Денисюк І., Міщенко Л. Дивоцвіт. Джерела і поетика «Лісової пісні» Лесі Українки. — Львів, 1963. (укр.)
- Дзюба І. «Та, що пильнувала ватри» // Л. Українка. Бояриня. — Торонто, 1971. — С. 110—128. (укр.)
- Забужко О. Notre Dame d'Ukraine: Українка в конфлікті міфологій. — Київ, 2007. (укр.)
- Когуська Н. Релігійні мотиви в творчості Лесі Українки. Едмонтон: Союз Українок Канади, 1958. 16 с. (укр.)
- Юрій Лавріненко (1971). Українська соціял-демократія (група УСД) і її лідер Леся Українка. Мюнхен: Сучасність. (укр.)
Лятфтамат
- ↑ Lesya Ukrainka // Find a Grave (англ.) — 1996.
- ↑ Lessja Ukrajinka // Brockhaus Enzyklopädie (нем.) / Hrsg.: Bibliographisches Institut & F. A. Brockhaus, Wissen Media Verlag
- ↑ Lesia Ukrainka // Store norske leksikon (бук.) — 1978. — ISSN 2464-1480
- ↑ Найвідоміші жінки давньої та сучасної України (укр.)
- ↑ Леся Українка. Документи і матеріали. — К. : Наукова думка, 1971 . — С. 17 (укр.)
- ↑ «Tartusse tuleb mälestustahvel poetess Lesja Ukrainkale» EPL, 24. veebruar 2001(эст.)
- ↑ Lesja Ukrainka mälestustahvel, tartu.ee (эст.)
- ↑ Дмитро Джулай. Лесі Українці 150: невідомі факти змусять вас подивитися на письменницю по-новому. Протокол допиту Лариси Косач під час арешту в 1907 році. ЦДІАК . radiosvoboda.org. Радіо Свобода.(укр.)
Ушеширень кучфтемат
- Лэся Украинка «Енциклопедія життя і творчості» (укр.)
- Лэся Украинка «Експеримент» (укр.)
- Лэся Украинка «Національна бібліотека України імені Ярослава Мудрого» (укр.)